Psalms 40

1Zborovođi. Psalam. Davidov. (40:2) Uzdah se u Jahvu uzdanjem silnim, i on se k meni prignu i usliša vapaj moj. 2(40:3) Izvuče me iz jame propasti, iz blata kalnoga; noge mi stavi na hridinu, korake moje ukrijepi.

3(40:4) U usta mi stavi pjesmu novu, slavopoj Bogu našemu. Vidjet će mnogi i strah će ih obuzeti: uzdanje će svoje staviti u Jahvu. 4(40:5) Blago čovjeku koji se u Jahvu uzda, koji ne ide za štovateljima lažnih bogova, za onima koji se predaju prijevari.

5(40:6) Čudesa mnoga tvoriš, o Jahve, Bože moj, i namisli čudesne - ravna ti nema! Kazivat’ ih i objavljivati želim, al’ odveć ih je da bi se nabrojit’ mogli. 6(40:7) Nisu ti mile ni žrtve ni prinosi, nego si mi uši otvorio: paljenice ni okajnice ne tražiš.

7(40:8) Tada rekoh: “Evo dolazim! U svitku knjige piše za mene: 8(40:9) Milje mi je, Bože moj, vršit volju tvoju, Zakon tvoj duboko u srcu ja nosim.” 9(40:10) Tvoju ću pravdu naviještat’ u velikom zboru, i usta svojih zatvoriti neću, o Jahve, sve ti je znano.

10(40:11) Tvoju pravdu neću kriti u srcu, kazivat ću vjernost tvoju i tvoj spas. Tajit neću dobrote tvoje, ni tvoje vjernosti velikoj skupštini. 11(40:12) A ti, o Jahve, milosrđa mi svog ne krati, dobrota tvoja i vjernost neka me svagda čuvaju.

12(40:13) Jer me okružiše nesreće nebrojene, krivice me moje sustigoše da gledat’ ne mogu: više ih je no vlasi na glavi, i srce mi je stoga klonulo. 13(40:14) Bilo ti milo, o Jahve, da me izbaviš; Gospodine, u pomoć mi pohitaj!

14(40:15) Neka se postide i smetu svi koji mi o glavi rade. Nek’ uzmaknu i neka se posrame koji se nesreći mojoj raduju! 15(40:16) Neka se skamene u sramoti svojoj koji zlurado na me grohoću!

16(40:17) Neka kliču i nek’ se vesele u tebi svi koji te traže! Neka govore svagda: “Velik je Jahve!” svi koji spasenje tvoje ljube. (40:18) Bijedan sam ja i nevoljan, al’ Jahve se brine za me. Ti si pomoć moja i moj spasitelj; o Bože moj, ne kasni!

17